30.05.2017 15:08
Navigacija
· Početna strana
· Vesti
· Tekstovi
· Kalkulator
· Forum
· Linkovi
· Galerija
· Pretraga
· Kontakt
· MBA Biljke
· Osnivači MBA
Članovi Online
· Gosti Online: 2

· Članovi Online: 0

· Ukupno članova: 1,119
· Najnoviji član: Kejt
Novi članci
· Mahovine – sve što s...
· Intervju sa Diego Ma...
· CO2 i svetlo stimuli...
· Elektroprovodljivost...
· Šta je aquascaping?
Teme na forumu
Nove teme
· Fish&Reptiles fest 2017
· King's Stone
· Nano Cube Dennerle
· Novosti u Zoo Marketu
· Nesto novo 270 lit
Aktuelne teme
Nema tema
MBA na Facebook-u


Prijatelji
Akvarij.net
HrAquascape.org
Akvaristikayu.com
Beke.co.nz
Akvarijum.org
Aquanubis.com
Ciklidi.net
Aqua-art.org
Posetite
AquaScaping World
Aquatic Plant Central
The Barr Report
Aqua Design Amano
CAU- Creative Aquascape Union
Aquavida
Articles Hierarchy
Articles Home » Fiziologija biljaka » CO2 i svetlo stimulišu rast biljaka
CO2 i svetlo stimulišu rast biljaka
Od Ole Pedersen, Claus Christensen i Troels Andersena

Slabiji rast biljaka u akvarijumima najčešće se pripisuju neadekvatnom izvoru svetla iznad akvarijuma i ukoliko se konsultujete sa nekim ko zna više od vas, savet je uvijek bio da se poveća intezitet svetla prije nego što se bilo šta drugo uradi. Novija istraživanja pokazuju da to ne mora uvek da bude ispravan savet, ovo se posebno odnosi na akvarijume u kojima se ne dodaje CO2.

U knjigama vezano za akvaristiku, još uvijek možete pronaći tekst koji se odnosi na to da je dovoljno da vam jedan od faktora koji su bitni za rast biljaka nije adekvatan i da na taj način ne budete zadovoljni sa rezultatom. Ovo činjenjično stanje je poznato kao princip Liebig.


Slika 1. Na slici je prikazana ilustracija Liebigovog principa. U konkretnom primeru Bor limitira rast biljaka što je ilustrovano isticanjem vode iz bureta kada se dostigne granica u rastu biljaka.


Justus Liebig je poznati nemački hemičar (12 May 1803 – 18 April 1873) koji je radio većim delom radnog veka na prihrani biljaka. Justus Liebig je postavio tezu da je dovoljan jedan i samo jedan faktor koji može da ograniči rast biljaka na neko vreme. I danas je nejasno da li je sam Liebig razvio ovu tezu, slika 1 jednostavna staklena cev, koja je delomično ispunjena vodom, uveliko je pridonela održavanju ove teze o nedostatku resursa. Nekoliko decenija kasnije je ustanovljeno da nedostatak jednog činioca neće uticati znatno na razvoj kopnenih biljaka, takvo razmišljanje o ograničenju resursa se zadržalo i na okvirima podvodnih biljaka u narednih dvadeset godina. U novijem periodu nekoliko studija vezane na ovu temu su pokazale da je uticaj povezanosti izvora svetlosti i CO2 proces poznat kao fotosinteze ima znatan uticaj na rast biljaka (Maberly 1985, Madsen and Sand-Jensen 1994). U ovom tekstu biće prikazani rezultati iz eksperimenata gde se eksperimentisalo sa ograničenim koncentracijama CO2 i slabim izvorom svetla, koji su u prirodi dva glavna ograničavajuća faktora za rast podvodnih biljaka.

Da bi razumeli kako biljke reagiraju na upadni zrak svetlosti, izvorno svetlo koje je korišteno na podvodnim biljkama šematski je prikazano na slici 2A. Eksperiment je pokazao da ukoliko imamo vrlo nizak intenzitet izvora svetla ono nije dovoljno za održavanje normalnih procesa fotosinteze i kao takvo nije zadovoljavajuće.
Drugim rečima, kod biljaka preovladava proces disanja umesto procesa fotosinteze. Međutim na određenom nivou svetla, ova dva procesa se izjednačavaju i tada dobijamo definiranu tačku koja odgovara biljkama. Ukoliko povećamo intezitet svetla, biljke će u tom slučaju biti stimulisane za proces fotosinteze. Na izuzetno visokom nivou izvora svetla, kao rezultat imamo izlazak iz procesa fotosinteze sve do momenta kada se proces fotosinteze svodi na nivo kao kada je proces fotosinteze bio najintezivniji. Sa te tačke povećanje izvora svetla neće imati uticaj na stimulisanje procesa fotosinteze.

U prirodnim uslovima, rast vodenih biljaka često je uslovljen od strane ograničene dostupnosti svetla. Biljke prirodnu svetlost efikasno apsorbuju kroz vodu, jedan deo svetlosne energija se pretvara u toplotnu energiju, ukoliko voda sadrži rastvorena organska jedinjenja - na primer huminska kiselina u tamnijim vodama - apsorpcija svetlosti je efikasnija. Samo apsorbovanje sunčeve svetlosti i rastvorenih organskih jedinjenja sa povećanjem vodenog stuba opada transparentnost vode i samim time opada iskorištavanje od strane vodenih biljaka što dovodi do propadanja istih, u ovom slučaju na ovakvim staništima samo plutajuće biljke mogu da opstaju. Iz svega gore navedenoga da se izvući zaključak koliko je sunčeva svetlost bitan parametar za biljke.

Vekovnim evoluiranjem podvodne biljke su same razvile vrlo uspešan način lakog iskorišćenja slabog izvora svetlosti. Ukoliko biljka ima dovoljno rastvorenih organskih jedinjenja na raspolaganju, sama biljka će veći deo svoje energije da uloži na iskorištavanje sunčeve energije uz pomoću pigmenata karotenoida, ksanthophylls i još važnijeg, hlorofila.

Hlorofil je u suštini zeleni pigment koji apsorbuje svetlo i pretvara ga u hemisku energiju, koja se može koristiti za rast i razvoj ćelija. Na ovaj način biljka se osigurava da dostigne svojim rastom što adekvatniju poziciju da bi izvor svetla i samim tim dobijena energija u procesu fotosinteze bila što efikasnije iskorištena a ne samo da se prenosi kroz biljku. Takođe je neophodno da biljak sadrži puno hlorofila da bi dostigla maksimalno iskorištenje u procesu fotosinteze, ali velika količina hlorofila opet nema velike koristi ako energija koja se dobija ne može biti iskorištena za neorganski ugalj koji se pretvara u šećer i ugljeno hidrate.

Vodene biljke uglavnom imaju pristup na dva izvora neorganskog ugljenika: ugljen dioksid (CO2) i bikarbonat (HCO3-). Većina vodenih biljaka više vole CO2 naspram bikarbonata, jer to može da iskoristi iz ambijenta bez ulaganja energije, pored ovoga većina podvodnih biljaka nije u mogućnosti da direktno koristi bikarbonat u procesu fotosinteze. Uopšteno korištenje CO2 jedne vodene biljke šematski je prikazano na slici 2B. Na grafikonu možemo definirati CO2 tačku gde koncentracija CO2 ispod prikazane tačke daje rezultat u negativnom delu fotosinteze dok koncentracijama iznad ove tačke daje rezultat u pozitivnom delu fotosinteze. Ovaj grafikon slikovito prikazuje iskoristljivost bikarbonata, odnosno podvodne biljke mogu nastaviti sa procesom fotosinteze u pozitivnom delu čak i kada je koncentracija CO2 na nuli, iz razloga što koristite bikarbonat kao izvor neorganskog ugljenika.




Slike 2A i 2B. Na grafikonima su prikazane teorijske zavisnosti fotosinteze od svetla (grafikon A) i fotosinteze od koncentracije CO2 (grafikon B ). U oba slučaja zavisnost je opisana saturacionom krivom (krivom zasićenja), iako se oblik samih krivih razlikuje na grafiku A i B tip krivih je isti.

U prirodi, koncentracija CO2 je često veći u vodi nego li u vazduhu (u vazduhu ga ima oko 0,03% ), ali uprkos tome stvarna dostupnost za vodena biljke je niža. To je upravo zbog sporog kretanja gasova u vodi u kojoj je difuzija (rasprostranjenost) oko 10.000 puta manja u vodi nego u vazduhu. Dakle, iako je koncentracija CO2 u mnogim vodenim površinama znatno veća nego li u vazduhu, upravo iz činjenice da se gasovi sporije kreću u vodi na kraju dovodi do ograničenja iskoristljive koncentracije CO2 za vodene biljke.

Evolucija je razvila tanke listove koji su uglavnom tipični za vodene biljke, u velikoj meri olakšavaju ovo ograničenja sporijeg kretanja CO2 u vodi. Sama građa listova sadrži tanje granične slojeve kroz koje se CO2 lakše apsorbuje, kada jednom CO2 prodre u list ne mora dugo putovati pre nego što veže ugljenohidrate u procesu fotosinteze. Mora se spomenuti i velika važnost, sposobnosti podvodnih biljaka da na gore ili na dole regulišu različite grupe enzima (FX Rubisco i Pepcarboxylase) koji učestvuju u stabilizaciji ugljenika. Na niskom nivou koncentracije CO2 koji je dostupan, biljka mora da uložiti više energije u enzime koji će joj pomoći u procesu unošenja CO2 ili stabilizaciji ugljenika i time ublažiti efekat ograničenja.

Pored ovoga neke biljke su takođe u stanju proizvesti izoenzime, koji su u stvari enzimi različitih hemiskih optimuma tako da sklonost za CO2 može da se promeni u korist unošenja CO2. Još uvek u potpunosti nije jasno koliko je važan izoenzim u procesu CO2 iskorištenja, u naučnoj literaturi tekstovi vezani za izoenzime su često povezana sa temperaturnim aklimatizacijama unutar samih biljaka.

Adaptacija biljaka na ograničene resurse je momenat kada se javljaju propratni efekti odnosno posledice. Ukoliko biljka poveća formiranje hlorofila ili formiranje više enzima kao rezultat dobijamo povećanje za hranljivim elementima. Veća upotreba energije dolazi iz činjenice da proteini zahtevaju stalno održavanje na ćeliskom nivou da bi ispravno funkcionirali i ti procesi održavanja apsorbovali dragocenu energiju i ugljeno hidrate, koji bi inače mogli biti korišteni za rast i razvoj biljke.

Ono što je bilo bitno prlikom proučavanja jeste samo određivanje koji faktor CO2 ili svetlo ima veću važnost ili ograničavajući faktor na rast i razvoj vodenih biljaka. Pored ovoga zanimljiv je odgovor na pitanje da li CO2 ili svetlo može delovati kao zamena jedno za drugo, a samim time i povećati rast FX.
Da li povećati koncentraciju CO2 pod jakim izvorom svetla? ili ograničenim izvorom svetla?

Da biste mogli odgovorili na ovo pitanje eksperimentalno je korištena Riccia fluitans u labaratoriski kontrolisanim uslovima sa mogućnušću kontrolisanja nutrijenata (pod nutrijentima se podrazumevaju azot, fosfor i svi ostali mikro elementi). Osmislili smo eksperiment na način da možemo da regulišemo intezitet svetla i koncentraciju CO2 tako da sve ovo bude neovisno. U tablica 1 je grafički prikazan eksperiment gde smo imali ukupno devet različitih tretmana razlika je u intezitetu svetla i koncentraciji CO2. Slabiji intezitet svetlost odgovara uslovima koji se mogu naći u prirodi pri samom dnu što je slično većini standardno opremljenih akvarijuma. Jači intezitet svjetlosti odgovara uslovima koji se mogu naći u prirodi pri površini vode ili u izrazito dobro osvetljenom akvarijumu sa živinim sijalicama visokog pritiska ili halogenim lampama. Srednji intenzitet svetla u ovom istraživanju odgovara standardu dobro osvetljenih biljnih akvarijuma.
Niska koncentracja CO2 odgovara uslovima koji se mogu naći u prirodi u mnogim jezerima ili u akvarijumu bez opreme za CO2. Visoka koncentracija CO2 je 40 mg / l ovo odgovara uslovima koji se mogu naći u prirodi u malim podzemnim potocima, ujedno je i maksimalna koncentracija koju preporučuju većina iskusnih biljnih akvarista.

U ovom eksperimentu smo se odlučili za Riccia fluitans uglavnom zato što je ovo biljka koja lako raste i pored ovoga izuzetno je prilagodljiva uslovima. Dakle, možemo eksperimentalno proizvesti veliki broj ponavljanja, koji nam kasnije pomažu kod dobijanja rezultata i samim tim izvlačenja zaključka iz naših eksperimenata.
Tabela 1 prikazuje rezultate tih eksperimenata, u njoj je izražena dnevna stopa rasta Riccia fluitans, pod pretpostavkom da eksponencijalni rast tokom perioda (1). Možemo primetiti da je pri slabom svetlu i niskom CO2 Riccia fluitans jedva bila u stanju da zadrži pozitivan rast, dok na niskoj koncentraciji CO2 i jačem svetlu stopa rasta je gotovo šest puta veća. Još važnije, na nižem intezitetu svetla dodavanjem CO2 uspeli smo stimulirati rast Riccia fluitans faktorom četiri.

Možda ovakva stimulacija rasta sa faktorom 4 do 6 ne izgleda puno, ali zbog eksponencijalne prirodne stope rasta to u stvari čini veliku razliku u odnosu na period od, na primer, dve nedelje. Slika 3 pokazuje kako se 1gram Riccia fluitans razvija u periodu od preko dve nedelje sa četiri različite stope rasta.
Slaba svetlost i nizak CO2 jedva rezultira pozitivnom stopom rasta tokom dve nedelje, dok je tretman sa većom CO2 koncentracijom i slabijim svetlom gotovo udvostručio masu Riccia fluitans.
Primera radi ako uporedimo, jače svetlo i niži CO2 daje kao rezultat povećanje mase od 2,5 grama nakon dve nedelje. Nepotrebno je reći da je korist od povećanja i svjetlost i CO2 nadmašila rezultat podizanja za samo jedan parametar.


Tabela 1. U tabeli su prikazani eksperimentalni podatci procentualnog dnevnog prirasta biomase u zavisnosti od količine svetla i koncentracije CO2. Pregledanje tabele sa leva na desno odgovara uslovima sa povećanjem količine svetla, dok pregledanje odozgo na dole odgovara uslovima sa povećanjem koncentracije CO2 u vodi. Prva kolona odgovara uslovima slabog osvetljenja (Low light) koja je tako česta u mnogim standardnim akvarijumima, dok prvi red odgovara uslovima koji se takodje često sreću u akvarijumima u kojima rade vazdušne pumpe i kada je akvarijumska voda zasićena vazduhom. Za poredjenje u severnoj Evropi u toku sunčanog dana jačina sunčevog svetla je oko 70000 Lux-a, a koncentracija CO2 u malim potocima može da dostigne i vrednosti od 50mg/lit. Jedinice Lux i mg/lit su zastarele jedinice i u savremenoj nauci se koriste druge jedinice. Za svetlost talasne dužine od 400 do 700 nm obično se koristi jedinica 1µmol fotona/ms koji je jednak 60.6Lux, a za koncentraciju CO2 1 mmol/lit koji je jednak 44mg/lit.

Na najvišem intezitetu svetla i CO2 koncentraciji, 1 gram Riccia fluitans dobija na uvećanju mase na neverovatnih 6,9 grama nakon dve nedelje. Iznenađujuće stimulacija promatrana u odnosu na stopu rasta kada su svetla i CO2 povećani je veća od dodatog doprinosa svakog pojedinog parametra.
Na primer: stopa rasta sa slabim osvetljenjem i niskim CO2 je 1,1% po danu. Povećanjem svetla, biljka raste 3,3% po danu ili dodatnih 2,2% u odnosu na početne uslove. Isto tako, povećanjem CO2 stopa rasta je povećana 3,8% na dan ili dodatnih 2,7%. Iz toga izvodimo zaključak da je doprinos povećanja 6,0% po danu (1.1 + 2.2 + 2.7), ali rezultat stope rasta sa kombinacijom svetla i CO2 je 9,2% po danu, što je znatno veći.

Uzimajući u obzir eksponencijalni rast možemo koristiti sledeću formulu za izračunavanje stope rasta: μ = (W1 - W0) / t, gdje je W0 težina biljnog tkiva na početku eksperimenta, W1 je težina nakon inkubacije i t je vreme inkubacije izraženo u danima. Osnova za pretpostavku eksponencijalnog rast je činjenica da se svo novo tkivo formiralo tokom inkubacije i nastavlja sa daljim formiranjem u daljem toku same inkubacije.

Grafikon 4 prikazuje konceptno objašnjenje naših nalaza. Prlikom slabog osvetljenja i niske koncentracije CO2 nema puno energije sa kojom se može raditi u smislu povećanja ili snižavanja zaliha hlorofila ili enzima. Ali smo radi ekeperimenta povećali koncentraciju CO2 u sistemu biljke, kao rezultat dobili smo manje ulaganja energije i resursa za apsorbovanje CO2 sami tim ostaje više energije za optimalnije iskorištavanje svetla - više hlorofila može biti proizvedeno bez fatalnih posljedica za iskorištenje energije do maksimuma. Iz toga proizilazi, iako nije podignut intezitet svetla, biljka sada može koristiti raspoloživo svetlo daleko efikasnije. Potpuno isto objašnjenje se može koristiti da bi se objasnilo kako povećanje svetlost može podstaknuti rast čak i pri vrlo niskim koncentracijama CO2.


Slika 3. Na grafikonu je prikazan prirast (vertikalna osa) jednog grama Riccie u toku vremena od dve nedelje (horizontalna osa) i u zavisnosti od količine svetlosti i CO2 u koji su dostupni biljci za rast. U uslovima slabe svetlosti i niske koncentracije CO2 Riccia jedva uspeva da zadrži biomasu i 1 gram se za 2 nedelje uvećao na 1,16 grama (bela krivulja). U uslovima slabog svetla i velike koncentracije CO2 od jednog grama Riccie posle 2 nedelje biomasa je porasla na 1,75g (zelena kriva), u uslovima jakog svetla i niske koncentracije CO2 na kraju smo imali 2,41g Riccie (žuta kriva). Kombinacija jakog svetla i velike koncentracije CO2 prevazilaze efekat koji se dobija prostim sabiranjem krivih kada je samo jedan od resursa u višku (Co2 ili svetlo). U uslovima jakog svetla i puno CO2 za 2 nedelje biomasa Riccie je narasla sa 1g na 6,90g.


Slika 4. Diagram simbolično prikazuje kao na prirast Riccie (treća kolona) utiče raspoloživost resursa (CO2 i svetlo) u okruženju (prva kolona) i kolika energije biljka troši (srednja kolona) u zavisnosti od raspoloživih resursa. Jednostavno rečeno: ako je dostupnost resursa (svetlo i CO2) u spoljašnjoj sredini mala biljka troši puno energije na njihovo “hvatanje”, a prirast je jako mali, što se vidi u prvom redu tabele. Poslednji red odgovara uslovima sa obiljem resursa u okruženju, pa biljka ne mora da troši puno energije na njihovo usvajanje, a prirast bio mase je ogroman.

Verujemo da rezultati ovog eksperimenta koji su rađeni na Riccia fluitans mogu biti primenjeni na većini vodenih biljaka. U posljednjoj deceniji je donešeno više naučnih teorija i dokaza koji podržavaju ove rezultate. Tu su eksperimenti sa Elodea canadensis i Callitriche sp. Oni pokazuju istu tendenciju (pogledajte spisak literature) ukazuju na to da ograničenje resursa nije tako jednostavno kao što je Justus Liebig opisao u svom radu.
Mnogi izvori su u stanju da zamene jedni druge ili barem da ublaže simptome ograničenja resursa.
Sagledavanjem tih podataka sa višeg globalnog aspekta, možemo očekivati da će u budućnosti povećanje koncentracije CO2 u atmosferi zapravo imati kao rezultat da se može dovesti do povećanja biljne proizvodnje na zemlji.
Međutim, također možemo predvideti ozbiljne sporedne efekte. Biljke koje rastu na povišenim koncentracijama CO2 moglu da razblaže svoje zalihe vezanog ugljika za enzime i da će samim tim smanjiti vrednost proizvodnje u vidu enzima i proteina. Za vodene biljke, udvostručenje koncentracije CO2 u atmosferi verovatno neće imati nikakvog uticaja na biljnu proizvodnju, jer većina vodenih biljaka već rastu pod prezasićenim CO2 uslovima. Za one vrste biljaka koje rastu periodično u emerznoj odnosno periodično u submerznoj formi, teško je predvideti uticaj na povećanu dostupnosti CO2, jer ovde moramo uzeti u obzir i uticaj fitoplanktona.

Neko se može zapitati kako možemo koristiti sve gore navedene informacije u samom hobiju biljnih akvarijuma! Na mnoge načine, moderna oprema akvarijuma podseća na našu eksperimentalnu postavku sa Riccia fluitans. Iako su svi pojedinačni resursi teški za savršeno kontrolisanje, mi smo u stanju odrediti koliko svetla, koliko CO2 i koliko hranjive materije u obliku azota, fosfora, gvožđa i mikroelemenata možemo da ponudimo našim biljkama. Počevši sa hranjivim materijama, prosečna akvarijumska biljka sa normalnom populacijom riba obično ima dovoljno azota i fosfor. Kada je u pitanju gvožđe, kalijum, mangan i drugi mikroelementi tu su već stvar malo teže.

Neki akvaristi već u startu dobro planiraju od samog početka formiranja akvarijuma, na primer laterit i druga đubriva u podlozi, dok drugi to ne uzimaju u obzir. U većini slučajeva, akvarijumske biljke bez azota fosfora i đubriva sigurno mogu biti održavane na nivou zdravog rasta. Međutim često je mnogo teži i zahtevniji zadatak osigurati odgovarajući izvor svetlosti iznad biljnog akvarijuma. Fluoroscentne cevi i sijalice pod visokim pritiskom mogu proizvesti dovoljan intezitet svetlosti ukoliko su isporučeni sa kvalitetnim reflektorima, ali u dubokom akvarijumu (preko 50 cm dubine), vrlo je teško ponuditi dovoljno svetla za niske biljke prvog plana koje su obično najzahtevnije po pitanju inteziteta svetla.

Na temelju naših eksperimenata, predlažemo dodavanje CO2 prije bilo koje druge radnje! Verujemo da je čak i sa vrlo skromnim intenzitetom osvetljenja moguće doživeti primetne promene u biljnoj masi unutar vašeg akvarijuma. Oko tačnog iznosa koncentracije CO2 uvek se može voditi polemika, ali ako nemate jako osetljive ribe, održavanjem koncentracije CO2 od 25 mg do 50 mg / l to će samo da poboljša rast biljaka. Vervatno ćete primetiti da će biljke, koje su jedva bile u stanju da prežive prije povećanja koncentracije CO2 sada bolje napredovati u prisutnosti veće koncentracije CO2.


Korištena Literatura:

Andersen (1999) Interakcija između svetla i neorganskog ugljenika stimuliše rast Riccia fluitans L. Izvještaj iz Slatkovodne biološke labaratorije, Univerzitet iz Kopenhagena (e-mail tandersen@zi.ku.dk), na Danskom.
Maberly (1983) Međuzavisnost fotonskog zračenja i slobodnog ugljendioksid ili bikarbonatne koncentracije na fotosintetičku nadoknadu slatkovodnih biljaka.

Maberly (1985) Fotosinteza i Interakcija između fotona zračenja, koncentracije ugljendioksida i temperature.

Madsen (1993) Rast i fotosintetska aklimatizacija po Ranunculus aquatilis L. odgovor na neorganski dostupan ugljenik.

Madsen i Pijesak-Jensen (1994) interaktivni uticaj svetla i neorganskog ugljenikana na rast i razvoj vodenih biljaka.

Tekst preuzet sa: Link

Tekst preveo: Dragan Kinez
Comments
No Comments have been Posted.
Post Comment
Please Login to Post a Comment.
Ratings
Rating is available to Members only.

Please login or register to vote.

No Ratings have been Posted.
Prijava
Korisničko ime

Lozinka



Niste član?
Kliknite ovde za registraciju.

Zaboravili ste lozinku?
Zahtev za novu Kliknite ovde.
Danas je rođendan članu:
monte
Shoutbox
You must login to post a message.

22.05.2017 12:20
Kad smo vec kod toga, ima li zainteresovanih za moj akvarijum? Svaki dogovor je moguc

22.05.2017 12:19
Daleko je 2008.!

22.05.2017 10:19
RIP svim forumima... I don't know Ziveo turbo folk i twit... Mad

21.05.2017 23:31
RIP MBA Cry

21.05.2017 23:30
Shock

12.04.2017 12:23
Vec par meseci razmisljam da ostavim ciklide i da se vratim u staro jato. Jos da prodam ribe i akvarijum, pa da pravim novi...

12.04.2017 01:49
Rofl pozdrav drug Beer

11.04.2017 11:17
Pozdrav, o, veliki Rasto Smile Nisam bas neki skejper, ali se javljam na poziv

10.04.2017 19:38
Shock ljudiiiiii...ooooo
o aquascaperiii Shock

08.04.2017 09:06
@Srafciger Zahvaljujem. Jedan mi je doneo 20kom po 1e komad, pa cisto da uporedim

6,999,296 jedinstvenih poseta